Author Description

Spajaju?i u svojoj samoposednutoj kontemplaciji telo i re?,?ulno i nat?ulno, fascinaciju ovozemaljskom, fizi?kom lepotom i opsesiju željenom predstavom te lepote, Narcis u izvesnom smislu prisvaja i orfejski „sinkreti?no“ pesni?ko nasle?e, lišavaju?i ga tek njegove ezoterijsko-misti?ne, „onostrane“ dimenzije i saobražavaju?i ga neotklonjivo profanom, „ovostrano“ nastrojenom duhu modernosti. Ovako predstavljen, kao onaj koji u kulturnoistorijskom „odjekivanju“ nadrasta mitski obrazac i u mnogo?emu postaje oli?enje modernog?oveka i njegovih kontroverzi, Narcis bi možda zaista mogao da bude prihva?en i kao svojevrsni Everyman našeg doba. Dokonaju?i pre svega o sopstvenoj „suštosti“, a ne o orfejski hipostaziranim „suštastvima“ sveta i pokreta?kim principima univerzuma, ovaj profani Narcis pojavljuje se, dakle, kao paradigmatska figura modernog stanja svesti i, isto tako, modernisti?ki pojmljenog gledanja na svet, u smislu tek subjektivno spoznatljive i odredljive mere svih stvari.